Најновије

НОВИ БРОЈ ”КАНАДСКОГ СРБОБРАНА”, ГЛАСИЛА СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ У КАНАДИ

ХАМИЛТОН  - Поштовани читаоци, на званичној страници СНО и Канади можете преузети посљедњи број ''Канадског Србобрана'', гласила СНО у Канади.  ''Канадски Србобран'' можете преузети на...

Њ.К.В. Престолонаследник Александар упутио честитке поводом предстојећег Васкрса

БЕОГРАД, 4. маја - Њ.К.В. Престолонаследник Александар упућује честитке поводом предстојећег Васкрса Његовој Светости Патријарху српском Г. Порфирију, епископима, свештенству и монаштву Српске православне...

Васкршњи поздрав Зорана Цвијетића, председника СНО у Канади

ХАМИЛТОН, 3. маја  - У име Српске народне одбране у Канади и у своје име честитам највећи хришћански празник Васкрс Сина Божијег Исуса Христа...

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2024. године ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске...

Васкршња посланица Епископа канадског Господина др Митрофана

+ М И Т Р О Ф А Н

Милошћу Божијом

Православни Епископ канадски

Српске Православне Цркве

Свештенству, монаштву и свој духовној деци

о Васкрсу 2023

«Да познам Њега и силу васкрсења његова и удио у  његовим  страдањима,

саображавајући се смрти  његовој,

да бих како достигао у васкрсење мртвих»  (Филип. 3, 10-11)

 

Овако пише Свети Апостол Павле својој духовној деци у Филипима, а преко њих свим потоњим нараштајима све до краја света и века. А како се најбоље познаје Христос? Кроз Његово Васкрсење. Јер је Он тиме показао нама вечни смисао живота нашега. Да бисмо Га у потпуности познали или доживели, потребно је да будемо учесници у Његовим страдањима, почевши од Свете Тајне Крштења. Ако је ико прошао тај Христов пут то је прошао Свети Апостол Павле. И он је познао силу Његовог Васкрсења пред Дамаском. А потом у чудном исцељењу од физичког слепила,  и у Светој Тајни Крштења од духовног слепила. А шта да кажемо о познању силе васкрсења док је боравио у Арабијској пустињи три године. И све више и више је познавао Христа и Његово Васкрсење кроз чудеса која је Господ преко њега чинио (Дела 19, 12). И кад је све то сумирао онда је заиста могао да каже: «А живим – не више ја, него живи у мени (васкрсли) Христос» (Гал. 2, 20). И није се тиме хвалио, него напротив смирено рекао: «Ако се треба хвалити, немоћима својим ћу се хвалити» (ΙΙ Кор. 11, 30). Дакле, центар његове проповеди је Васкрсли Христос (Кор. 15, 14). И целог свог живота је проповедао да је заиста васкрсао Христос Господ.

Па и нас је до овог «Празника над празницима» довела милост Божија, као што вели молитва Цркве, давши нам још једном  прилику да достигнемо и поклонимо се Његовом Светом Васкрсењу, изговоривши речи: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! које исказују  темељ нашег учења које се темељи на три ствари: «Христос, Васкрсење, Истина». Сам је Спаситељ за Себе рекао: «Ја сам пут, истина и живот. И нико не долази Оцу осим кроз мене» (Јн. 14, 6). Оне буде свест присуства Божијег у свету, преко пуноће живота што га свима дарује, отворивши духовно небо и пут ка вечности. Такође, уверава о васпостављању стварне заједнице човека са Богом и ближњима, преко жртве Спаситеља који побеђује смрт. У том смислу, Свети Кирило Александријски вели: «Господ Исус Христос свезавши нечисте духове и проливши крв Своју за нас и тако зауставивши смрт  и трулежност, чини нас Својим личнима, као оне који више не живимо свој живот, него Његов». Ето зашто су ове речи превазишле трем цркава прелазећи у васељену, заменивши чак пасхално међувреме, обичним поздравом, најгласнијом хришћанском девизом која ствара међу људима заједницу у духу васкрслог Христа, то јест истинитог живота под знаком вечности.  Поздрав: Христос васкрсе!, и отпоздрав: Ваистину васкрсе!, постали су знак препознавања и јачања оних који имају исту веру у васкрслог Христа.   Икона Васкрсења, са анђелским сведочењем и сведочењем стражара гроба или представљања Спасовог силаска у ад, ради ослобођења од векова држаних, одговарају песме пасхалне службе, славећи Бога победитеља смрти, као што су ове: «Сишао си у најдоња места земље и покидао си вечне ланце, који су држали везане, Христе; а трећега дана као Јона од кита, васкрсао си из гроба». Или: «Уснувши телом као мртав Царе и Господе, подигнувши Адама из трулежи и убивши смрт, васкрсао си трећега дана; Пасха нетљена, свету спасење».

Темељ наше православне вере јесте Васкрсење Христово.

Тропар: «Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима у гробовима живот дарова(вши)», посматрајући значај празника, укратко резимира све наше учење о Спасовој личности и делу, или свега онога што је Бог преко Сина Свога за нас људе  учинио. Односно, кад речемо: Христос васкрсе из мртвих, разумемо да је највеће Своје чудо Спаситељ испунио на својој сопственој личности као истинити Бог и истинити човек, то јест истинити Богочовек.

Али, да бисмо потпуно спознали истину о Христу, морамо се вратити речима Светог Апостола Павла, да је Син Божији прихватио из послушности Оцу Своме, ради нас унижење, страдање и распеће (Филип. 2, 6-8). Само истинита примљена људска природа од Сина Божијег као Сина Човечијег, могла је да умре, и само у савршеном јединству са божанском природом беше у стању да васкрсне. Тек са ценом жртвовања безгрешног човека, уједно нестрадалног Бога,  добија се за све мртве, душевно или телесно, спасење. Његово Васкрсење је залог свеопштег васкрсења. И пасхални поздрав толико се наметнуо хришћанској свести да се по аналогији делимично проширио и на друге празнике, са природним прилагођавањима, као на пример: «Христос се вазнесе!» и «Христос се роди», «Христос (Бог) се јави!» Овај поздрав говори о нашој највећој жељи која јесте: А највећа је да се сјединимо са васкрслим Христом у Царству Његовом.

Будимо свесни драга браћо и сестре, а нарочито ви који страдате на нашем Косову и Метохији, да је васкрсли Господ Исус Христос једина нада наша, светлост наша, живот наш, Спас наш. Навешћу један догађај који се десио прошлог века у једној земљи где је православље било гоњено.  Наиме, у некоме месту са лепим хришћанским традицијама, у једној општини, одржавала се конференција против застарелих вера. Говорник је толико био задовољан својим талентом да је осећао да отвори дискусију о субјекту, то јест атеизму. Пријавио се и млађи свештеник, веома скроман и стидљив. Скренута му је пажња о резервисаном времену за одговор, на што је рекао: «Бићу врло кратак». И одмах се обратио присутнима речима: «Браћо и сестре, Христос васкрсе!» Сав скуп је одговорио у глас: «Ваистину васкрсе!» На то је свештеник закључио овако: «Ја немам ништа да додам». Случај је карактеристичан, јер у овим речима пуним уверења у поздрав за Свету Пасху, стоји сажета сва вера Источне Православне Цркве.

Драга браћо и сестре,

Да бисмо у потпуности доживели радост васкрсења Христова, морамо се потрудити да састрадавамо с Њим, како дивно рече Свети Јован Дамаскин: «Христос је на крсту-саузиђимо (са Њим на крст), и постанимо заједничари страдања, да бисмо били и славе (васкрсења) Његова. Христос међу мртвима-умртвимо се греху, да бисмо поживели за правду (праведност). Христос се повија покровима и чистим плаштаницама – разрешимо се од ланаца греха и оденимо се божанском светлошћу. Христос је у гробу новом-очистимо се од старога квасца, и постанимо ново тесто, да Христово буде обиталиште. Христос је у аду-сиђимо до високотворног смирења, да бисмо и васкрсли (са Њим); и саузвисимо се, и сапрославимо се, Бога стално гледајући, и од Њега гледани…..Устани – спавајући Адаме, и васкрсни из мртвих, јер се јави Христос-Васкрсење!

Помолимо се васкрслом Господу за наш многострадални народ на Косову и Метохији. Нека прими његове усрдне и плачуће молитве, да и они с радошћу дочекају Христову Пасху. Нека га сачува од видљивих и невидљивих непријатеља. Нека Господ сачува наш мученички народ и наше светиње, молитвама светих наших предака. То је наша света земља. Светиње су наше и никога другога. Оне припадају нама и не продају се. Светиње су непроцењиве. А ми имамо на Косову и Метохији не једну светињу него стотине и стотине. Њих су наши Свети цареви, краљеви, жупани, деспоти и велможе подизали за своје душе, не само за своје време, него за векове и вечност. И што је најважније треба да се бринемо како за наше душе тако и за душе наше браће и сестара. Јер по речима Христовим, једна душа вреднија је од читавог света, а камоли хиљаде и милиони душа!

Помолимо се за вишњи мир и спасење рода нашег православног који страда: у Русији, Украјини и Сирији, као и за све оне који пате. Да с радошћу сви дочекамо славно Његово Васкрсење, поздрављајући као браћу чак и оне који нас мрзе:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ваш молитвеник пред Васкрслим Господом и Спасом Исусом Христом,

ЕПИСКОП КАНАДСКИ

+ М И Т Р О Ф А Н

Најновије

НОВИ БРОЈ ”КАНАДСКОГ СРБОБРАНА”, ГЛАСИЛА СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ У КАНАДИ

ХАМИЛТОН  - Поштовани читаоци, на званичној страници СНО и Канади можете преузети посљедњи број ''Канадског Србобрана'', гласила СНО у Канади.  ''Канадски Србобран'' можете преузети на...

Њ.К.В. Престолонаследник Александар упутио честитке поводом предстојећег Васкрса

БЕОГРАД, 4. маја - Њ.К.В. Престолонаследник Александар упућује честитке поводом предстојећег Васкрса Његовој Светости Патријарху српском Г. Порфирију, епископима, свештенству и монаштву Српске православне...

Васкршњи поздрав Зорана Цвијетића, председника СНО у Канади

ХАМИЛТОН, 3. маја  - У име Српске народне одбране у Канади и у своје име честитам највећи хришћански празник Васкрс Сина Божијег Исуса Христа...

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2024. године ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске...

Најчитаније

СНО У КАНАДИ: Српска православна црква и њени верници изгубили су великог човека, духовника и заштитника православља

ХАМИЛТОН, 20. новембра - Српска народна одбрана у Канади упутила је Светом архијерејском Синоду Српске православне цркве саучешће поводом упокојења Његове светости патријарха српског...

ДОМ СНО ПОНОС СРБА ИЗ ВАНКУВЕРА

ДОМ СНО ПОНОС СРБА ИЗ ВАНКУВЕРА Објављено у ''Канадском Србобрану'' 17. децембра 1952. године.  

ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА: Писмо војводе Бојовића ђенералу Михаиловићу

ХАМИЛТОН – ''Канадски Србобран'' објављује факсимил писма,  које је Војвода Петар Бојовић из Првог светског рата, и из ранијих ратова, послао ђенералу Дражи Михајловићу...

Милан Ружић: Косово је колевка која нас је одњихала

БЕОГРАД - Опет се у Србији Косовом уста испирају! Чим се Косово помене, сви су одмах паметни и знају шта нам је чинити и...