Нека васкрсне Бог и нека се расеју
непријатељи његови и нека бјеже од лица Његовог
они који га мрзе (Пс. 67, 1)
Пред Васкрс, 2024
Драга браћо и сестре,
Овим пророчким речима Псалмопојца Давида Свете Црква отвара Пасхалну службу, на јутрењу, а потом и нa часовима и коначно на Светој божанственој Литургији. Тиме се потврђује да је од давнина овај псалам био укључен у богослужење Нове Пасхе.
Који је то Бог који треба да васкрсне? Ако треба да васкрсне онда треба и да умре, да буде положен у гроб, сахрањен. То може бити само Бог Син, Друго Лице Свете Тројице, Господ Исус Христос, обећани Месија-Помазаник, «који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен». И Својим распећем већ је победио своје духовне непријатеље, како вели Св. Апостол Павле: «И избриса обвезницу која нас прописима оптуживаше и бјеше против нас, и уклони је приковавши је на крст; разоружавши началства и власти, жигоса их јавно, побједивши на њему» (Кол. 2, 14-15).
А те Своје непријатеље потпуно ће расточити (победити) Својим славним Васкрсењем. Најпре ђавола и његове слуге, а потом грех и смрт. Како каже Свети Апостол Павле: «Посљедњи непријатељ укинуће се смрт?» (I Кор. 15, 26).
Ево скоро два миленијума прослављамо Христово Васкрсење, “Празник над празницима и Славље над слављима”. И то је прослављање увек ново, увек савремено. Зашто? Зато што оно и данас духовно васкрсава из грешног стања свакога онога који верује у Васкрслог Христа. Оно нам објављује и објашњава тајну нашег живота и смрти. Али не само тајну нашу него и све творевине, то јест да ништа смрћу не пропада, те да ће се на крају сва природа преобразити. Ту се види да је тајна живота неуништива. И у свему што је живо усађен је закон да се роди, расте и умире. Погледајмо само на пшенично зрно. Сеје се једно да би донело стоструки плод. Није ли сам Господ објаснио своју смрт и васкрсење овим примером рекавши: “Заиста, заиста вам кажем, ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси” (Јн. 12, 24).
Размислимо мало о овој тајни. У јесен се посеје пшеница и остане преко зиме под мразом, студени, снегом. Али кад дође пролеће и сунце загреје земљу, почиње да расте, разбијајући окове леда и тврдоћу земље. И зрно, које је пре тога умрло, распавши се, изгубивши своју срж и кору, али не губећи животворну клицу, израсло је у многородни клас. Није ли то победа смрти кроз смрт у овој створеној природи? Јесте. То је за нас тајна. А тајна живота је тесно повезана са тајном смрти. И обратно, тајна смрти је везана за тајну живота.
Господ Исус Христос као Бог није морао да умре. Али је примио људску смртну природу да би је учинио бесмртном кроз Своју смрт. Друкчије се смрт не би могла победити, не би могла исцелити од смртности и трулежности.
Драга браћо и сестре,
Немојмо се стидети да ових светлих и светих дана поздрављамо једни друге, па чак и наше непријатеље, уместо: добро јутро, добар дан, добро вече, најрадоснијим поздравом: Христос васкрсе! И кога имамо да се стидимо? Васкрслог Христа? Светих Апостола, Мученика, Јерараха, Преподобних Отаца и Мајки, који су својим животима и смрћу потврдили истину над истинама да је Исус Спас васкрсао из мртвих? А тешко нама ако се ми Њега постидимо! Јер ће се и Он нас постидети пред Анђелима и Оцем Својим небеским (Лк. 9, 26).
Понесимо, трчећи својим домовима, светлост и радост Христовог Васкрсења, као што су жене Мироносице и Апостоли трчали да га објаве својим најближим. А Васкрсли Христос пробудиће оне који са вером и надом духовно спавају, како рече Св. Апостол Павле: “Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос” (Еф. 5, 14). И не допустимо да се светлост Васкрслог Христа икада удаљи из душе наше коју смо још на Св. Крштењу примили, а нарочито у Светом Причешћу. Не заборавимо да светлост Христова просвећује све оне који Га вером и љубављу примају. Светлост Христова просвећује све. А она се највише пројавила у Његовом Васкрслом Телу.
Посебно ових дана сетимо се наше браће и сестара на Косову и Метохији, који пате и страдају већ деценијама, па стотинама година. Такозвана влада Приштине настоји на сваки начин да им загорча живот. Али надамо се у Васкрслог Господа Христа, као и све свете Косовске Мученике и Праведнике да ће наш народ издржати и остати на својим огњиштима чувајући своје манастире, храмове и своја огњишта, то јест своју свету косовско-метохијску земљу.
Сетимо се наше браће који су прогнани са својих огњишта из Хрватске и Федерације Босне и Херцеговине. Поменимо у нашим молитвама православние хришћане, у Украјини, Русији, Сирији, и однедавно у Палестини и Израелу. Колико има само побијене деце, мајки, отаца, браће и сестара? Колико има болесних, босих, голих, жедних, гладних, бескућника и без најосновнијих услова за живот, за које је Он пролио Своју пречисту крв? Зато помозимо колико год можемо. Па чак и чаша хладне воде неће пропасти (Мт. 10, 42). Јер је Спаситељ положио живот Свој за све њих. Нека би их Васкрсли Господ духовно и физички укрепио и просветио, да би пребродили сва страдања, патње и невоље, и да осете барем мало радост и лепоту живота.
Благодаримо Вам свима на Вашој несебичној помоћи нашој Епархији, манастиру, црквама, и свима онима којима је она била потребна. Нека Вам Васкрсли Господ Исус Христос врати Својим небеским непролазним Царством. Да нас све прими макар и у последњем часу покајане, као покајаног разбојника, речима: «Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају» (Лк. 23, 43).
Од срца и душе топло Вас поздрављамо најрадоснијим поздравом:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Ваш молитвеник у Васкрслом Господу,
ЕПИСКОП КАНАДСКИ
МИТРОФАН
