ПОДГОРИЦА – Оно што се одиграва у Црној Гори јесте велика и епохална промена после које нема повратка на старо. Мило може куповати време, али су његови домети ограничени.
Цицерон је написао: „Што је ближи крај империје, то су њени закони луђи“. Или, на примеру из Црне Горе, може се још и додати: поред лудог закона, и аргументација којом се брани све је луђа. Да је нови Закон о „слободи вероисповести“ заправо само лекс специјалис уперен директно против Српске православне цркве, показује и несагласност овог са другим нормативним актима. Тако се, рецимо, Законом о својинско правним односима из 2019. године прописује да савестан држалац „непокретне ствари, на којој други има право својине стиче право својине на тој ствари“ у случају „редовног одржаја“ протеком десет, а у случају „ванредног одржаја“ протеком двадесет година.
Захваљујући неуморном Јовану Маркушу, претходних дана могло се и на друштвеним мрежама видети ко је савестан, а ко несавестан држалац објеката од културног, религијског и историјског значаја. О чему брине држава, то углавном пропада. О чему брине Црква, то је обновљено, блиста неким новим сјајем, има своју функцију, било да се ради о храмовима, манастирским конацима…
Пре три деценије на тим местима су чуване овце, неретко ни томе разорена и разграђена црквишта нису служила. Над Скадарским језером, где се данас поново уздиже манастир Ком, где су гробови Љеша и Маре Црнојевић (сестре Скендербегове), бејаше само змијарник поскока. Чак и по овом основу, да се не враћамо у прошлост, тражимо тапије и хрисовуље, Црква је стекла право својине. Али, у систему где права нема, у ком се закони арбитрарно тумаче и селективно примењују, није довољно када сте у праву. Отуда и изношење све луђе аргументације којом се политичко бешчашће и правно безакоње покушавају објаснити.
Оно што се одиграва у Црној Гори јесте велика промена. Епохална. Нема повратка на старо. Мило Ђукановић може куповати време, покушавати да одржи партијски апарат и да упрегне медије за неку пропагандну кампању. Али домети свега су ограничени, и у политичком и у временском контексту. Што дуже буде трајала агонија, то ће и за њега и за његово наслеђе последице бити веће. Да је на време повукао спорни Закон, то би га коштало рејтинга, највероватније и губитка дела гласова на наредним изборима. Пошто то није учинио, сада ће цех бити већи. Претпоставка је да се у неком наредном периоду тај цех може односити на повлачење признања лажне државе Косово од стране Црне Горе. Ако настави са поистовећивањем судбине једног закона са судбином целе државе, ко зна како се све ово може завршити.
Када „лудачка аргументација“ добије предност над „лудачким законом“, онда није само крај једне „империје“ близу, већ је известан и крах свих вредности које је та творевина баштинила. Већинска Црна Гора, која је у литијама, тражиће дисконтинуитет са одлукама мањине које су наметане претходних година.
Душан Пророковић
