ИСТОРИЈАТ СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ

Оснивање Српске народне одбране је био одговор српског народа на анексију Босне и Херцеговине од тадашње Аустроугарске монархије. Према историјским изворима, 8. октобра 1908. године, сутрадан послије мучке анексије, у кабинету градоначелника Београду састало се око 20 угледника из области политике, науке, културе и војске – са идејом да се организује велики протестни скуп протрив самовољног чина Аустрогарске.

Том приликом покренута је и иницијатива да се оснује друштво које би пропагирало и штитило српске интересе у окупираној Босни и Херцеговини.

На приједлог чувеног српског комедиографа и великог патриоте Бранислава Нушића, једногласно је одлучено да се та организација назове Народна одбрана.

Међу оснивачима овог покрета, чији ће дефинитиван назив бити Српска народна одбрана, биле су и три српске војводе које ће се прославити у Церској и Колубарској бици – Радомир Путник, Степа Степановић и Живојин Мишић, као и Војин Танкосић, Вук Поповић и многи други славни Срби и легендарне војсковође.

Народна одбрана је конституисана 21. октобра 1908, када је изабран њен Централни одбор, као тијело које ће управљати њеном дјелатношћу, а за првог предсједника организације је изабран генерал Божидар – Божа Јанковић, чије је гесло у раду било “Срби на окуп”.

Један од главних задатака СНО био је да развија акцију у свим осталим правцима одбране српских националних интереса.

Убрзо почињу да ничу одбори Народне одбране по унутрашњости Србије, па су, за само мјесец дана од оснивања покрета, формирана 223 окружна и среска огранка организације са више хиљада активиста. Под руководством храброг и мудрог генерала Боже Јанковића – СНО одмах почиње да врши и мисију организовања и наоружавања комитских чета.

Лист “Народна Одбрана”, назван именом организације, све је оштрије писао о ситуацији у земљи и све јаче истицао линију одбране српских интереса. Темпо обије борбе оштрим пером бивао је све јачи у годинама које су претходиле Другом светском рату.
Тадашњи председник, војвода Илија Трифуновић Бирчанин, давао је тон поновној српској борби Народне одбране.

Од оснивања, октобра 1908, више од три деценије, Народну одбрану у Србији предводили су генерал Божидар – Божа Јанковић, војводе Степа Степановић и Илија Трифуновић Бирчанин.

СНО У КАНАДИ

Српска народна одбрана у Канади основана је 26. децембра 1941. године, да помаже борбу свога Српског народа у Трећем српском устанку, под командом ђенерала и вожда, Драгољуба Драже Михаиловића.
Ту борбу помагала је свим могућим средствима.

Пошто Други светски рат, и поред витешке борбе српског народа,  није донео нашем роду мучеништвом  и крвљу заслужену победу и слободу, Српска народна одбрана продужила је свој рад и борбу у духу њеног програма: Српство, Србија и Монархија с циљем и задатком:
– да организује и уједини све националне и родољубиве Србе и Српкиње у Канади, који су верни српским националним и светосавским  идеалима и традицијама Српског народа
-да учвршћује култ  српске националне и верске  солидарности и узајамне братске помоћи
-да негује и шири српску ратничку, а посебно косовску и равногорску идеју
-да заступа и брани српске националне, верске и државне интересе
-да води бескомпромисну борбу против свих српских непријатеља, првенствено против  комунизма,  хрватског  усташтва и југословенства, као идеологије
-да помаже борбу свога српског народа
-да помаже Канцеларију Њ. В. Краља Петра
-да омогућава Србима и Српкињама долазак из европских логора
-да помаже оне, који због физичких недостатака нису могли да емигрирају
-да сарађује са свима српским организацијама, које имају српски национални програм као своју водиљу
-да врши сва пословања, која су у интересу српског народа и српске националне и  антикомумистичке  емиграције
-да канадском   народу ињеговим   званичним   претставницима пружа истину о слободарској и демократској традицији и јуначкој борби српског народа, а нарочито у току Првог и Другог светског рата

Да би Српска народна одбрана све задатке вршила што успешније, основала је 1. септембра 1951. свој лист “Канадски Србобраи”, који је њено и српско убојито оруђе против свих српских непријатеља.

(Из Споменице СНО у Канади од 1971. године)