Најновије

СНО У КАНАДИ: КРСНА СЛАВА ОГРАНКА ”ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ” У КИЧИНЕРУ

КИЧИНЕР, 30. септембра - Огранак Српске народне одбране у Канади ''Павле Ђуришић'' из Кичинера прославиће у недељу 24. октобра своју крсну славу Свету Петку.  Ломљење...

НАЈАВА: 78 КОНГРЕС СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ У КАНАДИ

ХАМИЛТОН, 16. септембра - Сходно члану 10. тачка 1. и члану 18. тачка 7. Правила Српске народне одбране у Канади сазивам 78. КОНГРЕС СНО...

Зоран Цвијетић: Имамо обавезу да од заборава сачувамо сјећање на часне родољубе

ТОРОНТО, 14. септембра - Предсједник Српске народне одбране у Канади Зоран Цвијетић честитао је свим Србима и Српкињама у Отаџбини и у расејању 15....

ЗОРАН ЦВИЈЕТИЋ, ПРЕДСЕДНИК СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ У КАНАДИ: СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА ”КАНАДСКОГ СРБОБРАНА”

ТОРОНТО - Остало ја записано да је “Србобран” те давне 1951. године покренут из једне гараже, а пакован и дистрибуиран широм света из куће...

Милош Ковић: Опстале су српске заједнице које су остале верне цркви и вери

БЕОГРАД – Наша дуга историја нуди много поука. Сеобе и расејања представљају њен интегрални део. У великим, моћним, туђим царствима, какво је било Османско или Хабзбуршко, Срби су се вековима очували без својих држава, захваљујући својој Светосавској цркви.

Опстале су само оне српске заједнице које су остале верне цркви и вери. Они који су их напуштали под овим или оним изговором, растварали су се, у првој или у другој генерацији, у водама владајућих религија и помодних идеологија.  Други важан услов је српски језик. Деци рођеној у расејању или оној која ту одрастају, знање језика отвара врата високе, националне културе и олакшава непосредно упознавање земље матице.

Што је посебно важно, знање језика омогућава сусрете са сународницима и вршњацима, међу којима деца могу да бирају своје животне сапутнике, сличног порекла и вредносне оријентације. Да би се то постигло, потребно је да се са децом проводи више времена; амерички стил живота, који се своди на посао, од јутра до мрака, срачунат је на то да нам децу васпитавају медији, школа и вршњаци. То је веома сложена једначина, али познајем много српских породица у Северној Америци и Западној Европи које су је веома успешно решиле.

Млад човек, који сазрева и живи у САД, а осећа да није рођен само да би прикупљао или згртао материјална добра, гледајући од обала Пацифика до Атлантика храмове посвећене Светом Сави и Светом Симеону, свецима који су живели пре пуних 800 година, нужно ће се запитати: како је могуће да један народ тако дуго чува и негује култове својих светаца? Како то да његова Српска православна црква, постоји 800 година, упркос свим страдањима и тако бурној историји? На страну њена древност, али има ли она шта да каже и поручи данашњем човеку, о смислу његовог живота? Верујем да је постављање ове врсте питања почетак путовања у правом смеру.  Оно може да буде подстакнуто и естетским доживљајем духовне музике, икона и фресака.

Мислим да би млади људи у Америци за почетак могли да буду привучени делима високе културе, књижевности или музичке уметности православног усмерења, признатим и на Западу, каква су, рецимо, дела Достојевског или Чајковског.

Ту су и дела великих, савремених проповедника и духовника, који комуницирају са данашњим животом на Западу, какви су били Александар Шмеман, Ентони Блум (Митрополит Антоније Сурошки) или је данас Тимоти Вер (Митрополит Калистос Диоклијски). Затим бих се враћао ономе што је српско православно наслеђе Америке. Животи Светог Севастијана и Светог Мардарија ближи су њиховом америчком и српском искуству него житија средњовековних српских светитеља иако је, наравно, животно важно читање српске историје и борављење у Српској земљи. Коначно, и Свети Владика Николај, по много чему, припада историји Срба у Америци.

Захваљујући његовом западном искуству и широкој, светској перспективи, огромно дело Светог Владике Николаја, које се обраћа српском читаоцу, бави се најважнијим темама данашњег света и умногоме превазилази Шмемана и Блума. У њему су одговори на најдубља питања смисла и трансценденције, која млади људи постављају у најосетљивијим годинама сазревања.

Милош КОВИЋ

Најновије

СНО У КАНАДИ: КРСНА СЛАВА ОГРАНКА ”ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ” У КИЧИНЕРУ

КИЧИНЕР, 30. септембра - Огранак Српске народне одбране у Канади ''Павле Ђуришић'' из Кичинера прославиће у недељу 24. октобра своју крсну славу Свету Петку.  Ломљење...

НАЈАВА: 78 КОНГРЕС СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ У КАНАДИ

ХАМИЛТОН, 16. септембра - Сходно члану 10. тачка 1. и члану 18. тачка 7. Правила Српске народне одбране у Канади сазивам 78. КОНГРЕС СНО...

Зоран Цвијетић: Имамо обавезу да од заборава сачувамо сјећање на часне родољубе

ТОРОНТО, 14. септембра - Предсједник Српске народне одбране у Канади Зоран Цвијетић честитао је свим Србима и Српкињама у Отаџбини и у расејању 15....

ЗОРАН ЦВИЈЕТИЋ, ПРЕДСЕДНИК СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ У КАНАДИ: СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА ”КАНАДСКОГ СРБОБРАНА”

ТОРОНТО - Остало ја записано да је “Србобран” те давне 1951. године покренут из једне гараже, а пакован и дистрибуиран широм света из куће...

Најчитаније

СНО У КАНАДИ: Српска православна црква и њени верници изгубили су великог човека, духовника и заштитника православља

ХАМИЛТОН, 20. новембра - Српска народна одбрана у Канади упутила је Светом архијерејском Синоду Српске православне цркве саучешће поводом упокојења Његове светости патријарха српског...

ДОМ СНО ПОНОС СРБА ИЗ ВАНКУВЕРА

ДОМ СНО ПОНОС СРБА ИЗ ВАНКУВЕРА Објављено у ''Канадском Србобрану'' 17. децембра 1952. године.  

ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА: Писмо војводе Бојовића ђенералу Михаиловићу

ХАМИЛТОН – ''Канадски Србобран'' објављује факсимил писма,  које је Војвода Петар Бојовић из Првог светског рата, и из ранијих ратова, послао ђенералу Дражи Михајловићу...

Милан Ружић: Косово је колевка која нас је одњихала

БЕОГРАД - Опет се у Србији Косовом уста испирају! Чим се Косово помене, сви су одмах паметни и знају шта нам је чинити и...