БЕОГРАД, 6. јануара – Најрадоснији хришћански празник прате и многобројна предања и веровања која вуку корене из паганских времена, а које су касније наши преци прилагодили хришћанској вери и обичајима. Многи стари обичаји су данас и у сеоским срединама у Србији заборављени, а ево кратког подсећања шта су и како наши стари чинили на Бадњи дан и Божић.
Народна метеорологија каже: “Ако на Бадњи дан буде облачно – биће родна година. Ако се на бадњаку накупи доста пепела, зима ће бити јака са пуно снега. Уколико варнице из бадњака искачу саме, без џарања по ватри, биће доста меда. Ако на Божић падне киша, све што се посади и посеје примиће се и година ће бити родна.
Још пре изласка сунца на Божић се одлазило на бунар, по такозвану неначету воду. Од те воде, којој су се приписивала магијска својства, прво се одливало за мешење чеснице, затим за умивање укућана, а потом су наливана и сва јела за божићни ручак. У народу се веровало да “неначета” вода има и исцелитељску моћ.
Прослава Божића траје три дана. Први дан Божића је најзначајнији и најбогатији обичајима. Постоји веровање да је добро за Божић започети неки посао, јер би укућани и домаћинство били напредни и богати током читаве године. Започињање посла било је симболично, а посебно се почињао посао који претходне године није ишао од руке не би ли од Божића кренуло на боље.
У неким деловима Србије веровало се да ће младић и девојка који преспавају на божићној слами ту ноћ сањати особу за коју ће се удати, односно оженити.
У неким породицама кромпир нису кували о Божићу да не би добили чиреве, а код неких је забрањивано кување пиринча “да се марва не би преко године црвљала”, или, по другом објашњењу, нису га кували “да вране не би односиле пилиће”. Многи су припремали сарму. Међутим, неки је нису кували за божићни ручак, да марва не би угинула, или да прасићи не би били килави.
За бадње вече крцају се ораси. Сваки укућанин разбије орах да види каква му је срећа те године. Ако је језгро ораха здраво и једро, биће добра година ономе ко га је искрцао, ако не, верује се да ће побољевати и да неће те године имати среће. Ораси се бацају по угловима собе, јер се верује да ће онда квочка извести пуно пилића. После вечери на Бадње вече се сви љубе да овце чувају јагањце.
На Божић се не ваља се ни са ким свађати јер ће људе целе године терати баксуз. На Косову се веровало да девојка која не може да се уда треба на Мали Божић да преноћи у туђој кући, па ће одмах бити испрошена.
На Бадње вече пила се хладна ракија, а касније кувана, а потом вина.
Обичај је да се у Јужној Србији, у крајевима око Власинског језера на бадње вече крију столице, кудеље, игле и вретена. Крију се и кашике да се не би кусала храна јер се верује да онда вране, сојке и друге птице током лета кљуцају летину, поготово кукуруз. Вретена и игле се, пак крију да би се током жетве укућани не би уболи на стрњику или да их неки трн не убоде у око. На Бадње вече жена муне руком мужа у слабину а муж жену да буде целе године кућа весела, да буду здрави и домаћин, односно газда куће, али и домаћица.
У Јужној Србији такође постоји веровање, али само у селима, да ко први на Бадње вече види прегорели бадњак, тај ће први видети теле када се крава отели. Вода са Бадње вечере се ставља ујутру кравама на виме да буду меке за мужу, а пасуљ од Бадње вечери се закопа у земљу, да кртица не копа и уништава летину у баштама. Жар настао сагоревањем бадњака чува се као заштита од беснила, а ујутру се и гибаница, односно пита од киселог теста, ставља у жар од бадњака да се људима не би надизали чиреви.
У неким деловима Црне Горе обичај је да се на Бадњи дан ништа из куће не даје нити се иде код другога да се што позајмљује. Увече, када је домаћица спремила вечеру, а то је у први мрак, у кућу се уноси слама и простире се по соби, што симболизује јасле у којима је рођен Исус Христос.
Домаћица је на патос прострла врећу или нешто слично и на њој поставила вечеру. За вечеру се обично спрема посни пасуљ, приганице пржене на уљу, мед, риба, салата, а од пића ракија и вино. Сва женска чељад, са упаљеним свећама или једном свећом, стоје унутар просторије и чекају да се појави домаћин и остали мушкарци из куће са бадњацима или бадњаком.
Када домаћин дође пред врата куће, говори: “О домаћине”! Из куће домаћица одговара: “Ево га, ево”! На то ће домаћин:”Добро вече и срећно вам Бадње вече”! Из куће одговарају “Све вам срећно и честито било” и затим мушкарце посипају житом. Бадњаци се носе одмах на огњиште и постављају се унакрст. Тада домаћин узима помало од све хране која се спремила за вечеру и ставља на бадњак говорећи: “Здрави сте бадњаци весељаци! Ја вас хлебом и вином, а ви нас здрављем, напретком и сваком срећом”!
Тада се мало вина поспе по њима, а у недостатку вина може и ракија. После овога, помоле се Богу стојећи и сви седају на сламу око постављене вечере и вечерају.
Т.КЕСЕРОВИЋ
