Најновије

ПРЕДСЈЕДНИК СНО У КАНАДИ ЗОРАН ЦВИЈЕТИЋ ЧЕСТИТАО МИТРОПОЛИТУ ПОРФИРИЈУ ИЗБОР ЗА ПАТРИЈАРХА

ХАМИЛТОН, 18. ФЕБРУАРА - Предсједник Српске народне одбране у Канади Зоран Цвијетић  честито  је Његовом високопреосвештвенству митрополиту загребачко-љубљанском Порфирију избор за патријарха Српске православне...

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског

БЕОГРАД, 18. фебруара - Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду...

СЛАВА СНО У КАНАДИ: Домаћин славе Огранак ”Павле Ђуришић”

ХАМИЛТОН, 9. фебруара - Слава Српска народне одбране у Канади, Свети Симеон Мироточиви, биће прослављена 28. фебруара у Ватерлу, Црква Св. Ђорђа. ''Славски обред почиње...

КИЧИНЕР: ПОМОЋ ОГРАНКА ”ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ” ПОРОДИЦАМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

КИЧИНЕР, 26. јануара - Поводом божићних празника, чланови огранка СНО ''Павле Ђуришић'' из Кичинера уручили су помоћ за породице Старовлах из Чајнича и Мршевић...

Упокој Господе: Миленко Ђуровић (1925-2020)

ТОРОНТО – У уторак 28. јануара 2020.г, у својој 94. години веома садржајног живота, преселио се у царство небеско Миленко “Бил” Ђуровић, један од стубова српске националне послератне емиграције у Канади.

Потекао је из националне фамилије родом из Гуче у Драгачеву, где је рођен 11. фебруара 1925.г, од оца Срећка и мајке Љубице (рођене Поповић), који су осим њега имали и кћерку Радмилу и старијег сина Радојицу – Рада. Миленко је кренуо у школу у родном месту и потом у гимназију у Чачку, али је намештењем оца Срећка на положај у Фабрици вагона породица пресељена у Краљево, где Миленко наставља школовање. Као младић гимназијалац осетио је да надолази тежи период од оног кога су имали у срећном детињству.

Рат се ближио и сврставања су отпочела како по градовима тако и по селима. Дошли су Немци и успоставили свој германски поредак а тако је било и у Краљеву, које је било главно железничко чвориште и које су Немци запосели са великим снагама. На брду поврх града, ученици су у природи били на часовима, ретко у школама јер је претила опасност од бомбардовања немачких штука. То је брдо на коме ће касније, при првом четничком нападу на Краљево страдати Дражини официри Јован Дероко и Јован Бојовић, опевани у народној песми „Над Краљевом жива ватра сева“. Већина српског народа и домаћина били су присташе краљевске војске која је мало касније по герилском начину отпора према непријатељу добила име четници. Четничко име било је свима познато јер су они и донели слободу српском народу у време аустроугарске окупације и зато се и отац Срећко одмах вратио у свој родни крај и учествовао у стварању Драгачевског четничког одреда. По задатку се враћа у Краљево 1942.г, али га хапси Гестапо због четничке делатности, одакле бива протеран у злогласни логор Маутхаузен, где је скончао свој живот спаљен.

Миленко и брат му Раде похађају школу, не знајући шта је с оцем, али и извршавају задатке које им доставља четничка команда, тиме се укључујући све активније у рад Равногорског покрета. Живели су код своје тетке Руже у Краљеву, која је имала кафану у горњем делу града и ту су сазнавали многе тајне које су даље допремали команди.

Ипак, како је време одмицало, видело се да савезници не желе да помогну српским националним снагама и да ће помоћ отићи онима који ће земљу упропастити идеологијом страном српском народу. Раде и Миленко спремају се и прикључују Калабићевој Горској Гарди и тако 1944. г прелазе у Босну, где су се одвијале тешке борбе. Миленко пре тога постаје нераздвојан са Калабићевим сином Мишом, па их једно време прати иста судбина. Приликом једне од борби Раде гине, а Миленко бива рањен у главу. Захваљујући Милану Павловићу из Тополе бива спашен од сигурне смрти. Завршетком рата поделио је изгнаничку судбину својих сабораца. Некако се та група омладинаца провукла кроз Босну и Хрватску и стигла до Италије, што је и за њих било право чудо, ни сами не знајући куда су и како пролазили.

Када је стигао у Италију, у логор Еболи, наставља гимназију и завршава педагошки течај добивши тиме учитељску диплому. Живот у логору био је организован као да ће се једнога дана вратити у своју родну Отаџбину. Али, авај. То се није десило. Емиграција из Краљевине Југославије преплавила је савезничке логоре јер краљевска четничка војска није хтела да се врати на ломачу коју им је спремила послератна комунистичка власт. Живот у логорима потрајао је коју годину, где Миленко користи своје знање језика за добијање повољнијих послова.

Године 1950. Миленко долази у Монтреал, где одмах полази на студије хемије и ту добија диплому, а одмах потом сели се у Торонто, град у коме ће остати до краја свог живота. Успео је да своју мајку Љубицу доведе код себе у Канаду. Такође, и да створи успешни ланац радњи за хемијско чишћење и у том послу остао врло дуго, пошто на пензионисање никад није мислио.

Са својом изабраницом Бранком из Детроита, кћерком капетана Краљеве гарде Станка Јелића и Љубице рођ. Чолановић, жени се 1960. године. У том срећном браку били су благословени рођењем кћерки Мирјане и Радмиле и сина Милана. Деца су завршавала школе уз сву родитељску љубав, а потом су се кћери удале: Мирјана је отишла у Нијагару за зета Буде Смиљанића, док се млађа Рада удала за Горана Радосављевића из Брамптона. Миленко и Бранка били су пресрећни добитком четворо унучади, који су им били највећа радост. Раде, Даница, Маја и Јана давали су им снагу, уз свесрдну помоћ ћерки и зетова, за све подухвате које је породица Ђуровић чинила у националном и црквеном животу торонтске заједнице, али и на територији читаве Канаде и Америке.

А тих послова није било мало. Много би места заузело то набрајање које је потрајало читавих шест деценија, а ево и данас траје. Рећи ћемо само овако: Миленко Ђуровић био је председник Канадско-српског националног комитета у Торонту, сарадник а потом и уредник часописа „Братство“ коме је после трагичних догађаја у Отаџбини променио име у „Српско братство“, писао је и за многе српске листове, преузео је и водио као директор Српски радио програм Равна Гора неколико деценија заједно са супругом Бранком, био један од истакнутих чланова српских националних организација где је узимао и управне функције: Српске народне одбране, Организације српских четника Равна Гора, Српске братске помоћи, Конгреса српског уједињења. У црквеном животу био је увек активан, и као члан Црквено-школских општина Св. Саве и Св. Архангела Михаила у Торонту, али и као управник, председник ЦШО, или члан црквеног хора, а у сваком од њих дао свој приличан допринос, како саветодавни тако и материјални. Супруга Бранка налазила се на челу Кола српских сестара Кнегиња Зорка у Торонту неколико деценија. И Миленка је, као и многе Србе на америчком континенту, много болео раскол у цркви од 1963.г. Увек је говорио да је као делегат тог сабора био везан за последњи члан који је говорио да када Српска црква више не буде под командом комуниста, да ће се раскол завршити, а то је и дочекао.

Миленко Ђуровић био је врло утицајан и у српској заједници уживао је велико поштовање. Тих раних емиграцијских дана истакао се и у политичком животу Канаде и био кандидат за народног посланика на листи премијера Џона Дифенбејкера. Српски народни дух којим је дисао целог свог живота Миленка је поставио на многе дужности у критичним временима, а којима је он дао свој лични допринос. Као такав имао је велику част да је чак и Краљ Петар Други Карађорђевић био гост у његовом дому на доручку, а који је дом био стециште уважених националних првака српске емиграције. Знало се да је у време крсне славе Аранђеловдана, у дому породице Ђуровић могао бити и владика, свештеници, бројни угледни гости с којима су покретане многе активности српске заједнице. Миленко је био редовни гост на свим националним и верским скуповима српске заједнице међу којима су били обележавање Видовдана – Српских дана, Дражиног Дана на Бинбруку и у Вајнони, све славе и прославе ЦШОпштина у околини Торонта, славе свих националних организација, сусрети четничких бораца.

Од како сам пре 31 годину први пут био гост на Аранђеловдану, крсној Слави породице Ђуровић, у њиховом дому, до данас траје једно дивно пријатељство из кога се изродило једно чврсто како поверење тако и дивљење према овим заиста изузетним личностима. За све ове деценије, њих двоје су као једно. Миленко и Бранка су на свим пољима од себе дали максимум, од народног, медијског, црквеног, националног, до њиховог породичног живота. Све то са једном великом љубављу и поверењем, тако да им је све то дато у радости да проживе. А радост је велика доживети здраво и успешно шест деценија заједно, у чему су успели.

Ипак, време учини своје. У својој 94. години Миленко је завршио свој радни и животни век 28. јануара 2020. године у болници Хамбер Ривер у Торонту, тик поред свог дома. Скоро читав век плодног, разноврсног, како тешког тако и лепог а заиста и дугог живота, проживео је Миленко Ђуровић.

Да Господ упокоји у Царству Небеском нашег драгог Миленка Ђуровића, одакле су ишчезли и болест и туга и уздаси, где светлост лица Господа Бога непрестано светли и све осветљава, а међу нама вечно сећање на младалачки лик и осмех, рад и дело почившег нам Миленка Ђуровића.

Ожалошћеној породици супрузи Бранки, ћеркама Мирјани и Ради, сину Милану, зетовима Буди и Горану, унучадима Радету, Даници, Маји и Јани, породици Мишић, рођацима, кумовима и пријатељима дубоко и искрено саучешће.

Драган ЋИРИЋ

 

 

Најновије

ПРЕДСЈЕДНИК СНО У КАНАДИ ЗОРАН ЦВИЈЕТИЋ ЧЕСТИТАО МИТРОПОЛИТУ ПОРФИРИЈУ ИЗБОР ЗА ПАТРИЈАРХА

ХАМИЛТОН, 18. ФЕБРУАРА - Предсједник Српске народне одбране у Канади Зоран Цвијетић  честито  је Његовом високопреосвештвенству митрополиту загребачко-љубљанском Порфирију избор за патријарха Српске православне...

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског

БЕОГРАД, 18. фебруара - Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду...

СЛАВА СНО У КАНАДИ: Домаћин славе Огранак ”Павле Ђуришић”

ХАМИЛТОН, 9. фебруара - Слава Српска народне одбране у Канади, Свети Симеон Мироточиви, биће прослављена 28. фебруара у Ватерлу, Црква Св. Ђорђа. ''Славски обред почиње...

КИЧИНЕР: ПОМОЋ ОГРАНКА ”ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ” ПОРОДИЦАМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

КИЧИНЕР, 26. јануара - Поводом божићних празника, чланови огранка СНО ''Павле Ђуришић'' из Кичинера уручили су помоћ за породице Старовлах из Чајнича и Мршевић...

Најчитаније

СНО У КАНАДИ: Српска православна црква и њени верници изгубили су великог човека, духовника и заштитника православља

ХАМИЛТОН, 20. новембра - Српска народна одбрана у Канади упутила је Светом архијерејском Синоду Српске православне цркве саучешће поводом упокојења Његове светости патријарха српског...

ДОМ СНО ПОНОС СРБА ИЗ ВАНКУВЕРА

ДОМ СНО ПОНОС СРБА ИЗ ВАНКУВЕРА Објављено у ''Канадском Србобрану'' 17. децембра 1952. године.  

ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА: Писмо војводе Бојовића ђенералу Михаиловићу

ХАМИЛТОН – ''Канадски Србобран'' објављује факсимил писма,  које је Војвода Петар Бојовић из Првог светског рата, и из ранијих ратова, послао ђенералу Дражи Михајловићу...

Милан Ружић: Косово је колевка која нас је одњихала

БЕОГРАД - Опет се у Србији Косовом уста испирају! Чим се Косово помене, сви су одмах паметни и знају шта нам је чинити и...