ТОРОНТО, 11. јула – Захваљујући иницијативи канадског посланика Тома Ракочевића, Дан Николе Тесле први пут је обиљежен и у читавом Онтарију, провинцији која има 15 милиона становника, а не само на Нијагариним водопадима и у Хамилтону.
У САД, гдје је Тесла живио шест деценија, обиљежавање 165 година од његовог рођења биће уприличено на Лонг Ајленду у Теслиној јединој преосталој лабораторији, која је трансформисана у музејски комплекс.
“Сваке године славимо рођендан Николе Тесле како бисмо освјетлили не само његов живот и рад, већ и његов трајни утицај на нас сада и у будућности”, рекао је извршни директор Теслиног научног центра Ворденклиф Марк Алеси.
Посланик у парламенту најмногољудније канадске провинције Том Ракочевић каже да ће обиљежавање Дана Николе Тесле у Онтарију допринијети да све више и више Канађана научи о Тесли и да схвате колико наша савремена технологија зависи од његових невјероватних иновација.
“Надам се да ће и љубитељи Николе Тесле широм света смислити много креативних начина како би испричали причу о делу једног од највећих умова човјечанства и покретали сличне иницијативе”, рекао је Ракочевић, који је инцијативу покренуо због личног интересовања и образовања, али и због српског поријекла које га је, како наглашава, додатно учинио да буде поносни поштовалац Николе Тесле.
Ракочевић је подсјетио да је иницијатива веома брзо прошла законску процедуру, што је у Канади прилично ријетко, и да је добила подршку краљице.
Ракочевић је рекао да ће оригинални у јуну потписани документ поклонити Музеју у Београду као и да је одлука да се 10. јул прогласи Даном Николе Тесле у Онтарију резултат и залагања српске заједнице, која настоји да се Теслино име постави на пиједестал који заслужује.
Поред првог званичног обиљежавања Дана Николе Тесле у провинцији Онтарио, у Нијагари је прослављен 12. Дан Николе Тесле у oрганизацији Српске школе ”Никола Тесла”, под вођством Бранислава Живковића.
Овај догађај је почео у 17.00 часова.
На овом догађају је, због Ковид-19 рестрикција, био присутан ограничен број учесника.
У 22:00 часова Нијгарини Водопади су били у бојама српске тробојке.
Тесла је роден 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, а умро је на Божић 1943. године у САД, гдје је живио шест деценија.
Његовим именом названа је јединица за мјерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а његова заоставштина уписана је у регистар Унеска. Од 1994. у Њујорку угао 40. улице и 6. авеније, где је била његова лабораторија, зове се Угао Николе Тесле.
Тесла је каријеру почео као помоћни инжењер 1878. године у Марибору, али је те године, због очеве смрти, да би му испунио жељу, уписао факултет. Након студија у Прагу почео је да ради у Будимпешти у Централном телефонском уреду, а потом у Паризу у Едисоновом континенталном друштву.
Двије године касније стигао је до самог Томаса Едисона, тада најзначајније личности на пољу технике у Америци.
Први патент поднио је 1884. године, а послије одласка из Едисонове компаније и оснивања “Тесла Елецтриц Лигхт & Мануфацтуринг”. Створио је и значајан број проналазака које никада није покушао да заштити, као што је примјена високофреквентних струја у медицинске сврхе.
Требало му је више од четири деценије да постане редовни члан САНУ, након што је први пут одбијен 1892. Ванредни члан постао је 1894.