БЕОГРАД – Опет се у Србији Косовом уста испирају! Чим се Косово помене, сви су одмах паметни и знају шта нам је чинити и тако деценијама, иако се ништа не предузима.
Имамо председнике академија који говоре како Косово није наше и како га треба напустити са достојанством, па онда имамо политичаре који тврде да Косово никада није ни било наше. Поред њих, увек се ту нађе неко ко је примио паре да се јавно одриче Косова, па онда локалне функционере који нас убеђују да Косово није Србија, већ самостална држава.
Онда су ту и наши белосветски „пријатељи“ који су га признали као државу. Имамо и оних који пођу на Косово, па изађу на Топчидеру, па оних који су од Министарства за Косово и Метохију направили Канцеларију за Косово и Метохију, па ове који га називају „географском облашћу“ и дарују му позивни број, као и многе друге. И сви се они сад упињу да кажу нешто о Косову, и то не због добробити покрајине, већ да би се нашли у медијима пошто је ово идеална прилика за та квазиинтелектуална олакшавања.
И како дани одмичу, а сви о Косову говоре то што говоре, све се своди на то да је нама Косово „нерешен проблем“, „вечита препрека“, „кост у грлу“, „туђа земља“, „независна држава“, „повод за рат“, „вековни спор“, итд.
Како то да се нико није потрудио, односно сетио тога, да каже да је Косово Србија?! Откад то да оно није српска колевка? Када је дошло до тога да се Косово не сматра раном Његошевом? Где су они који би нешто упитали и Србе на Косову и Метохији? Откад је то Србија са Косова исељена?
Зашто би неко водио дијалог полазећи од погрешних представа о Косову? О чему да се расправља кад сви они који говоре о овој теми мисле исто? Ко је то овластио некакву гомилу људи жељних пажње да се они самопозивају на ту расправу? Зашто нико ништа не пита народ? Зашто нико не привири у историјске и црквене књиге, па после тога да видим шта ће рећи о Косову? Што баш Косово да буде тема на којој се добијају медијски поени и путем које се одређени људи препоручују за ово или оно?
Кад се већ сви опредељују, ево да то онда учиним и ја! Наравно, медијска пажња није оно што ме интересује, већ то што ми се чини да једини имам другачије мишљење од оних који су се опредељивали, а учествоваће у дијалогу!
Косово за мене није парче територије! Косово није брига, спор, проблем! Косово није ријалити програм, нити петоминутна тема у јутарњем програму! Оно није туђе!
Косово је за мене нешто што је моје! Косово је земља из које су никли Срби! Косово је колевка која нас је одњихала толике векове уназад и крст којим смо крштени, али и онај на којем нас је свет распео! Косово је она суза која нам без икаквог разлога кане из ока када тврдимо да је ветар у питању! Косово је онај лепи и узвишени осећај који нам ненајављено устрепери у души! Косово је српска црква! Косово је наше колико је и божје, јер нам га је Господ подарио! Косово је вечити бој, душевни, не оружани! Косово је онај врући ветар који нас најежи иако је летњи дан! Косово је реч у коју стаје Србија, а нећемо ни погрешити ако их назовемо синонимима! Косово је место страдања, али и место рођења! Косово је нешто што не смемо изгубити ако планирамо задржати себе! Косово смо ми! Косово је оно што Србе чини Србима! Косово је место где Срби долазе да васкрсну, а не да страдају! Косово је звук црквених звона! Косово је киша у сушној години и једини зимзелени лист на листопадном дрвету! Косово је све оно што нам треба!
Питање Косова није питање – Косово је одговор! Коме то није јасно, џаба ово да чита и изјашњава се.
Косово је одговор на питање: „Ко су Срби?“
Милан РУЖИЋ
