БЕОГРАД – Свом крштеном имену Никола је додао само једно слово. Том једном једином слову служио је за живота, а служи и после смрти да би надживео свој век и живео вавек. Тим словом нас је окупио и вечерас у свом завичају.
Као сиромашни ђак служио је Драгомиров јединац Никола по ваљевским кућама. У њима је наставио да служи као Николај и служиће до краја времена.
Од небројених беседа на Гори и под Гором за ову прилику издвајамо беседу на Гори Ловћену, одржану приликом освећења Његошеве капеле коју је претку обновио потомак, краљ Александар Карађорђевић. Ту беседу је пред Владиком и највећим српским песником и најхрабријим краљем беседник започео речима:“Ево нас на крову наше Отаџбине! Ваше Величанство на колена!“
Свети Николај је учио основну школу у манастиру Ћелије, гимназију у Ваљеву, богословију у Београду, Швајцарској,Немачкој, Енглеској, Русији. Говорио је енглески, француски, немачки и руски језик. Због заслуга учињених свом народу у Првом светском рату назван је Трећом српском армијом, а Михаило Пупин је написао;“Оно што је у Средњем веку за Србију учинио Свети Сава пред иностранством, то је ових дана учинио Николај пред Англосаксонцима.“
Почасним докторатом почаствовао га је Колумбија универзитет у Њујорку 1946. године данима кад је нацистички логор заменио изгнанством. На тој части честитали су му Краљ Петар Други, Слободан Јовановић и други истакнути Срби изгнаници.
Већ 25 година славимо велику победу Светог Владике Николаја Велимировића, његове цркве и народа. Толика победа се није могла извојевати нити се може разумети без пресудне помоћи невидљивог прста.
Матија БЕЋКОВИЋ
