Најновије

СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА У КАНАДИ СВЕЧАНО ПРОСЛАВИЛА КРСНУ СЛАВУ СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ: СНАЖНА СВЕВРЕМЕНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА

ВАТЕРЛО, 26. фебруара - Домаћин овогодишње славе био је Драго Тубоњић из Ватерлоа, а за наредну годину ове часне дужности прихватио се Зоран Живановић...

СЛАВА СНО У КАНАДИ: Домаћин славе брат Драго Тубоњић

ХАМИЛТОН, 19. фебруара - Слава Српска народне одбране у Канади, Свети Симеон Мироточиви, биће прослављена у недељу 25. фебруара у сали храма Свети Ђорђе...

Божићна посланица Српске Православне Цркве

https://www.youtube.com/watch?v=X7tcexDTzVk&t=84s Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2023. године ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске...

БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА ПРЕДСЈЕДНИКА СНО У КАНАДИ: Чувајмо наше духовно и национално јединство

Поводом пpедcтojeћeг празника Христовог Рођења, упућујем најискреније честитке Његовој светости  патријарху српском господину Порфирију, митрополитима, епископима, свештенству и монаштву Српске православне цркве, Краљевском дому...

СЕЋАЊЕ НА ЈУНАШТВО ДРАГОСЛАВА ДИМИТРИЈЕВИЋА

БЕОГРАД – Драгослав Димитријевић је био један од омиљених ратних команданата Јасенице и Поморавља 1941-1945. Родио се 1920. у породици ратара у селу Ратарима, као син првенац Светозара Димитријевића. Светозар је служио војску у Краљевој гарди, а по истеку војног рока се оженио и засновао породицу са Крстином Милошевић из суседне Клоке. Припадао је кругу напредних домаћина који су подизали задругу, а неодвојиви део његове сељачке свакодневице било је читање и љубав према књизи пренео је и својим синовима.

Дању би орали, а ноћу, уз светлост лампе или свеће, у сан утонули читајући.

Жена Светозара Димитријевића је млада умрла, па се он оженио други пут, и уз њега и маћеху, на имању од шест хектара, стасавало је шесторо деце. Ћерке су им умрле у детињству, синови Предраг и Радосав учили су занате, а Драгослав је као најстарији и најбистрији дат у гимназију у Паланци. Тамо је живео код рођаке, скупа са братом Предрагом, који се у околини прочуо као добар ковач, и од чије су зараде углавном и живели. Био је марљив ученик посвећен школовању, па је у слободно време давао часове математике слабијим ђацима из села. Говорио је немачки и служио се енглеским и француским језиком. Распусте је проводио на селу, обављајући и даље послове на њиви. Затим уписује Нижу школу Војне академије (68. класа) – али се његово школовање прекида 1941.

Драгослав Димитријевић се након окупације земље прикључио у Равногорски покрет. Најпре је почео да уз свог земљака и школског друга Радосава Богићевића организује младиће у селу, а потом, војнички поткован, постаје и командант батаљона ЈВуО. Крајем 1943. произведен је у чин потпоручника, и од тада се налазио непрестано у акцији. Оштрица ударца њега и његових војника била је усмерена против окупатора, и зато је у документима Гестапоа био означен као један од најопаснијих непријатеља у овом делу Шумадије. У априлу 1944. предводио је низ напада на немачке транспорте на прузи Београд-Ниш. Немци су му зато више пута пљачкали кућу, хапсили оца и прогањали породицу…

Драгослав Димитријевић је од пролећа 1944. преузео и команду над бригадом ЈВуО у Поморављу, у околини Велике Плане. Тамо је чак, у брдима насеља Купусина, услед великог броја заробљених Немаца, за њих организовао и логор. У исто време, предводио је и десетину ”специјалаца” која је ноћу на Морави прихватала групе америчких авијатичара евакуисаних из источне Србије, и спроводила их даље према Прањанима, одакле су евакуисани у савезничке базе. Народни певач му је посветио стихове: ”Дува ветар, дува поветарац, војску води Драгослав Ратарац”.

Са главнином трупа повукао се потом у Босну. Од тада се о њему ретко налази траг у изворима; постоји тек документ из априла 1945, где је као командант батаљона направио распоред активности за своју јединицу. Његови војници су устајали у 5.30, од шест сати су ишли на молитву, потом је следило „занимање по распореду рада“. Такав распоред трајао је до последњег дана. Јутарња молитва била им је једино обавезна – војници су спавали ако су им то околности дозвољавале, а дан је даље пролазио у зависности од тога какав се терен треба савладати, колико препешачити, када и какав непријатељ напада.

У Босни је погинуо и Драгослављев брат Предраг, рањен у обе ноге остао је одсечен од јединице на једној планини, где су га касније растргли вукови. Драгослав Димитријевић је наставио марш према Србији и на Зеленгори маја 1945. издао наредбу о пробоју у Србију: ”По тројкама, петоркама, десетинама, како се може, и снагом свог личног залагања и умења, продужите сваки на своју надлежну територију. Наставите борбу за добро нашега народа. Ја ћу бити са вама. Наша је победа!” Успео је да упркос свим замкама пређе Дрину и да се у јесен 1945. пробије до завичаја. На пролеће је овде планирао да покрене народ на устанак против комуниста.

Током целе јесени и зиме Драгослав Димитријевић је обилазио старе саборце и сараднике. Када је наступило пролеће, Драгослав је окупио 13 бораца. Удба га је непрестано гонила, хапсила му јатаке, оца, брата… и круг око ”горског цара” се сужавао. Осамнаестог марта 1946, Драгослав је са неколико својих четника заноћио у једној скровитој кући у Стојачку. Сутрадан је милиција пресрела његовог курира који је носио пошту јатаку у суседном селу – и он је под батинама проговорио. Удба је покренула хитну акцију.

Кућа у којој се крио Драгослав Димитријевић је опкољена – и ускоро је започела борба на живот и смрт. Четници су се један за другим преко дворишта извлачили према оближњој шуми. Њихов командант Димитријевић штитио их је ватром и кренуо је последњи. Док је претрчавао ливаду која је водила до шуме – био је погођен. Двојица четника су га понела, али им је он наредио да беже и спашавају се, пошто су одбили да га рањеног дотуку. Издахнуо је пре него што је потера стигла до њега. Последњи поглед био му је на тек озеленело дрвеће горе која му је последњих година била дом…

Немања ДЕВИЋ  

Најновије

СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА У КАНАДИ СВЕЧАНО ПРОСЛАВИЛА КРСНУ СЛАВУ СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ: СНАЖНА СВЕВРЕМЕНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА

ВАТЕРЛО, 26. фебруара - Домаћин овогодишње славе био је Драго Тубоњић из Ватерлоа, а за наредну годину ове часне дужности прихватио се Зоран Живановић...

СЛАВА СНО У КАНАДИ: Домаћин славе брат Драго Тубоњић

ХАМИЛТОН, 19. фебруара - Слава Српска народне одбране у Канади, Свети Симеон Мироточиви, биће прослављена у недељу 25. фебруара у сали храма Свети Ђорђе...

Божићна посланица Српске Православне Цркве

https://www.youtube.com/watch?v=X7tcexDTzVk&t=84s Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2023. године ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске...

БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА ПРЕДСЈЕДНИКА СНО У КАНАДИ: Чувајмо наше духовно и национално јединство

Поводом пpедcтojeћeг празника Христовог Рођења, упућујем најискреније честитке Његовој светости  патријарху српском господину Порфирију, митрополитима, епископима, свештенству и монаштву Српске православне цркве, Краљевском дому...

Најчитаније

СНО У КАНАДИ: Српска православна црква и њени верници изгубили су великог човека, духовника и заштитника православља

ХАМИЛТОН, 20. новембра - Српска народна одбрана у Канади упутила је Светом архијерејском Синоду Српске православне цркве саучешће поводом упокојења Његове светости патријарха српског...

ДОМ СНО ПОНОС СРБА ИЗ ВАНКУВЕРА

ДОМ СНО ПОНОС СРБА ИЗ ВАНКУВЕРА Објављено у ''Канадском Србобрану'' 17. децембра 1952. године.  

ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА: Писмо војводе Бојовића ђенералу Михаиловићу

ХАМИЛТОН – ''Канадски Србобран'' објављује факсимил писма,  које је Војвода Петар Бојовић из Првог светског рата, и из ранијих ратова, послао ђенералу Дражи Михајловићу...

Милан Ружић: Косово је колевка која нас је одњихала

БЕОГРАД - Опет се у Србији Косовом уста испирају! Чим се Косово помене, сви су одмах паметни и знају шта нам је чинити и...