БАЊА ЛУКА – Породица Недић из Доњих Борака, општина Котор Варош, деценијама је чувала гроб непознатог четника из Шумадије, борца елитне Шумадијске групе корпуса ЈКВуО, који је почетком 1945, након рањавања у пробоју снага генарала Драже Михаиловића ка Травнику, издахнуо у Цуркићима.
Старији мјештани причају да су тијело курира четничког команданта, који је, како кажу, имао тек двадесетак година, његови саборци пренијели из Цуркића преко набујале Врбање у Доње Борке и ту га, на њиви Глигора Недића, сахранили.
– Чули смо да четници из Србије нису хтјели да сахране свог преминулог борца у Цуркићима, јер је тамо муслиманска и католичка земља. Зато су га, преко Врбање, пренијели на ову страну, на српску земљу, и ту сахранили. Мој свекар Глигор, који је био у Краљевој војсци, до смрти је чувао гроб, а изнад главе покојника посадио је шљиву трновачу. Никада се тај дио земље није орао. Чула сам да су четници поред гроба поставили крст на којем са налазило само слово М, али крста на том мјесту више нема и не знамо гдје је. Можда се покојник звао Милан или Михајло – причала је новинарима пре десетак година старица Милица Недић.
Њен муж Миленко, син Глигоров, у изјави прије десетак година подсјетио је да су неки људи из Србије 1991. долазили у Ободник, недалеко Доњих Борака, и распитивали се о четничком борцу који је сахрањен негде поред Врбање.
– Вјероватно су тражили остатке човека који је сахрањен на нашој њиви. Жао ми је људи који су превалили толики пут и били само неколико стотина метара од мјеста где им је можда сахрањен отац, дједа или прадједа, а нису му свијећу прислужили. Вјероватно су се распитивали код млађих људи који нису знали за овај гроб. Волио бих више од свега да упознам потомке човјека који овде почива, да их загрлим и да им кажем да смо његове посмртне остатке чували као да нам је неко најмилији – вели Миленко.
Недавно је старина испред једне кафане у Ободнику примјетио возило са новосадским таблицама. Одмах је, онако старински и поштено, пришао Новосађанима и замолио их да у Србију понесу вијест о Шумадинцу који је сахрањен у Доњим Борцима.
– Сунце ме је огријало када сам у свом крају видио људе из Новог Сада. Молио сам их да свима које знају у Србији кажу за овај случај и да замоле људе чији преци су, као припадници краљеве војске, оставили кости у овим забитима да ме потраже – прича Миленко.
Вујадин Јурић, комшија породице Недић, каже како је чуо да је равногорац, који је сахрањен у Доњим Борцима, рањен на подручју Врбањаца, на пола пута између Котор Вароша и Масловара.
– Судбина је хтјела да шумадијски четници сахране свог саборца баш на њиви Глигора Недића, који је након Другог свјетског рата одлежао осам година у зеничком затвору, јер је био припадник Борјанског четничког одреда – напомиње Јурић.
